25. lis 2012.

Naša samoposluga


Broj komentara: 9:

  1. sad je prodavnica sportske opreme.
    Koliko lijepih uspomena me veže za tu samoposlugu... Radno vrijeme je bilo svaki dan do 20:00, a nedjeljom do 10:00.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Samo da znas, kad zatvorim oci mislim da vidim te rafove i raspored namirnica u toj tvojoj samoposluzi, bas cudno, a mnoge sam stvari zaboravila.

      Tako kratko nedeljom, a sjecam se da sam cesto trcala 10 do 10 da nabavim neophodne stvari, kao da je ponedeljak bio tako daleko :)

      :) Svjetlana

      Izbriši
  2. Samoposluga je zauzimala značajno mjesto i tokom mog odrastanja. Sjećam se pojedinih artikala: prekrasnog mliječnog hljeba, perece (koje sam redovno uzimala na putu do škole), kajmak koji je bio pakovan u plastičnim čašama, od slatkiša tu su bile kiki bombone bez kojih nije mogao proći niti jedan dan (stojale su pored kase i to 10 komada nasloženih jedna na drugu) ... često su organizovane i degustacije mislim da je prednjačila „ Podravka“ –pudinzi, supe...
    Pored samoposluge se odvijao i društveni život – nezaboravna su cjelodnevna sankanja na strmini pored radnje... mi, djeca iz tri zgrade preko puta ulice (pored ZOP-a), takođe smo imali određene incidentne situacije sa prodavačicama, vezano za nedostajuće artikle...
    A kad je riječ o trgovini moram spomenuti i trafiku u kojoj je radio čika Mušir, koji mi je veoma često poklanjao sladolede sa živopisnim kašičicama, takođe i bijele koverte koje su na poleđini imale ilustracije iz bajki . Zadugo je moj profesionalni san, upravo zbog Mušira, bio da radim u trafici.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. A da nije neko od vas otvorio onu kesicu bombona? hahaha

      E kašičice su posebna priča, neki dan sam vidjela prelijepe kašičice iz onog doba, za sladoled. Sad ću staviti tu sliku.

      Izbriši
    2. A mene je fascinirao špicar. Ja sam maštala da prodajem špice kad narastem :)
      Nigdje nisam kupila onako dobar kikiriki kakav je bio kod Džaferove knjižare :) Jest` bio dobar :)
      Poslije sam htjela da budem frizerka. Pa sam češljala goste kad dođu. S češljem sam sjedila na naslonu od kauča, kad gosti dođu, a to je bio period natapiranih frizura, pa mi nije bilo lako naći mušteriju hahaha

      Izbriši
  3. Sjecam se Delikatesa. Moj prvi samostalni shopping. Imala sam nesto vise od 2 godine, mama me poslala sa malom korpicom i ceduljicom da kupim paradajz i cokoladu(bila je mala,sa omotom na kojoj je bila fotografija dvije lutke, ne znam kako se zvala). Odem tako, tete mi daju prvo cokoladu i ja sprasim kuci bez korpice i paradajza. Kada sam dosla kuci, mama ode ponovo tamo i kaze im da nisam obavila dobro zadatak. Trebale su prvo dati paradajz,pa onda cokoladu. Bilo je to divno vrijeme, kada je neko sa dvije-tri godine (pod uslovom da je kod kuce naucen kako se prelazi ulica) mogao da ode od kuce i da se vrati bez problema.

    Dragana

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ja sam sebi uvijek kupila nešto :) Na kasi, izaberem neku čokoladicu, makar žvaku :)
      I svaki put kad sam išla u samoposlugu, pitala sam, je l` mogu sebi nešto kupiti.

      Izbriši
  4. Trafika - why not. Potpuno independent. No boss, no colleagues. No da ne kazem sta... Samo klijentela i vracanje kusura. Nekome je san ne bas zbog Musira, nego iz nekih drugih razloga, hahahahaha
    A Musir, e, pa ako je tako, onda je bas bio cool...

    Dragana

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Mi smo kod Mušira isto kupovali sličice. Mislim da je ta trafika radila malo duže od ostalih u blizini, pa kad ne radi teta Jela, odemo kod Mušira :)

      Izbriši