31. pro 2008.

SRETNA NOVA 2009. GODINA!




Kako leti vrijeme!


Večeras dolazi 2009. godina!




A ja sam upravo ispekla kolač, pečem ga cijeli dan (što u mislima, što u rerni). Po izgledu kuhinje reklo bi se da sam bar deset kolača ispekla...Veselo je u mojoj kuhinji.


Veselo je i na novom trgu. Tamo će večeras biti koncert. Pripreme su bile u toku kada sam prolazila, iz tog razloga je i danas slikan taj dio grada.




Kroz hladan zimski vazduh probija se pjesma iz obližnjeg kafića do mog stana: "Ej, što volim miris kamiooona...", Severina. Eto, počelo je slavlje.




Želim nam svima sve najljepše u Novoj 2009. godini!




30. pro 2008.

29. pro 2008.

28. pro 2008.

27. pro 2008.

26. pro 2008.

25. pro 2008.

23. pro 2008.

22. pro 2008.

21. pro 2008.

20. pro 2008.

19. pro 2008.

18. pro 2008.

Sliku divne jelke nam je poslao Saša-Portland Or.

Doček Nove godine

Doboj se priprema za doček Nove godine.
Skromno, ali nema veze.
Kako se svijet priprema da dočeka Novu godinu, mislim na zemlje u kojima se vi nalazite?
Ima li smisla da zbog svoje radoznalosti napišem: pošaljite po jednu sliku, npr. sliku najljepše jelke u gradu, okićenih štandova, Djeda Mrazeva...
Ako ima smisla, pošaljite mi na e-mail, bilo bi mi drago. Uz vaše odobrenje slika bi bila na blogu.

Robnu kuću renoviraju tako brzo da se i ja iznenadim svakodnevnim promjenama. To znači da će se Doboj uoči Nove godine ukrasiti novom robnom kućom - kažu, biće Konzum.

17. pro 2008.

16. pro 2008.

15. pro 2008.

14. pro 2008.

13. pro 2008.

12. pro 2008.

11. pro 2008.

10. pro 2008.

9. pro 2008.

8. pro 2008.

7. pro 2008.

6. pro 2008.


Weihnachtstadt Nürnberg-Nürnberger Lebkuchen

Nirnberg (Nürnberg) je grad u Njemačkoj koji mi je prirastao za srce.
U ovo doba godine poznat je kao Weihnachtstadt.
Nürnberger Lebkuchen su medenjaci iz Nirnberga, koji su toliko ukusni da ih moram spomenuti.
Baš te medenjake mi je poslao moj prijatelj Augustin poštom, prije par godina.
Još nisu stigli. Sigurno su nekome zamirisali na putu od Nirnberga do Doboja. Poštar "trpi" moje sumnjičave poglede, a možda je nedužan.
U cijeloj ovoj priči važna je samo kutija u kojoj su bili medenjaci. Metalna kutija na kojoj je oslikan Nürnberg - grad u kome sam, zahvaljujući Zoki, provela sedam godina. Rodni grad naše djece. Grad u kojem sam stekla prijatelje iz cijelog svijeta. U njemu sam istovremeno i uživala i sa čežnjom se sjećala vas i Doboja. Doboja, onakvog kakav je nekad bio, kakvog ga pamtim i sad ...
Nürnberg mi je daleko. Vidim ga sada na isti način na koji i vi vidite Doboj. Internetom. Tako sam vidjela da večeras u pozorištu u Nirnbergu može da se odgleda i odsluša Verdijeva opera "Rigoleto". Dan se može uljepšati šetnjom kroz stari dio grada, kroz Weihnachtsmarkt...
Sve je to meni sada tako daleko...
Voljela bih da imam onu lijepu metalnu kutiju. Da je gledam svakoga dana...da mi vrati sjećanja. Čini mi se da mi s njom sve to ne bi bilo tako daleko.
Možda mi se samo čini...
Priznajem, nikada nisam bila u operi, sad mi je žao.
Još mi preostaje mogućnost da veče provedem u našem kinu, gledajući "Zečicu na koledžu".
Neću je gledati. Baš sam ljuta na poštara.

5. pro 2008.

4. pro 2008.

3. pro 2008.

2. pro 2008.

1. pro 2008.